Znaš, ti i ja se krećemo paralelno jedno
pored drugog. Gledamo se, svako iz svog
voza. A je li možeš jednom u životu, samo
jedan jedini put da zaboraviš sve vagone,
vozove, koloseke i da mi pružiš ruku i
dozvoliš mi da te grlim do kraja
putovanja..
~ Đorđe Balašević ~
