Znaš prijatelju, ja sam nju voleo. Ono
mislim, baš voleo. Istinski, ludo i bez
razmišljanja. Bila mi je jedina. Moja
tajna, ona najveća. Sa mnogima sam bio,
al’ sam nju nosio u srcu. Najviše mi je
trebala, a eto. Baš njoj sam najviše boli
nanosio. Nisam mogao da prihvatim
činjenicu da volim, pa sam je terao od
sebe. Stalno joj se vraćao, a ustvari
bežao od nje. U jednom trenutku pokazao
bih joj da mi je stalo, a u sledećem
dokazao da sam đubre.
~ Đorđe Balašević ~
