Roditelji nas ne razumeju, devojke u koje
smo zaljubljeni ne uzvraćaju nam ljubav,
prijatelji nas izdaju, čini nam se da smo
najnesrećnija i najružnija bića na svetu;
pružamo ruku prema polici sa knjigama i,
gle! – već iz prvog poglavlja počinje da
nam govori neki davno umrli brat, neko
tako sličan nama, sličniji od bilo koga u
porodici i razredu: ‘Ne daj se, mali! Svi
ljudi na zemlji prolazili su kroz iste
stvari, drži se, mi smo s tobom!’
~ Momo Kapor ~
